U šumama nas ne čekaju samo pečurke i kesteni, već možemo sresti i jednu posebnu i naizgled ne tako zastrašujuću životinju – šarenog daždevnjaka. Ako je sa nama naš četvoronožni prijatelj, definitivno je najbolje da ga široko izbegavamo.

Tačno je da ovaj vodozemac svojom živo žutom bojom najavljuje otrovnost izdaleka, ali svaki pas nije toliko prijemčiv za te poruke i više ga zanima kako da ga uhvati I  malo se  poigra s njim. Ako je to uopšte moguće, sprečavamo ga da to učini na bilo koji način, jer za njega to može biti i kobno. Daždevnjaci, inače mirne životinje, kada su ugroženi brane se vrlo jakim alkaloidnim otrovom – salamandrinom, koji u malim količinama kod pasa izaziva poremećaje nervnog sistema. 

Kada pas zgrabi ili  ugrize  daždevnjaka , otrov odmah ulazi u organizam kroz oralnu sluznicu i izaziva kliničke simptome u roku od nekoliko minuta. Pojavljuju se nemir, drhtanje, slinjenje, ubrzano disanje, povraćanje, a kasnije i problemi sa disanjem i nekontrolisani grčevi mišića.Intenzitet simptoma zavisi od izloženosti otrovu, težine i kondicije psa, te njegovog uobičajenog zdravstvenog stanja…Pas može  da umre od gušenja u roku od nekoliko minuta ili sati.

Ako se to ipak desi našem psu,potrebno je da mu  odmah isperemo njušku običnom vodom i obezbedimo veterinarsku pomoć. Ali pošto ne postoji određeni lek ili protuotrov, i to može biti neuspešno. Zato je najbolje da uvek imamo pod kontrolom naše krznene prijatelje, posebno tokom kišnih perioda, kada su daždevnjaci aktivni i tokom dana.

Kako otrov daždevnjaka deluje na ljude?

Za nas taj otrov nije preterano opasan ako nismo alergični. Međutim, ako dođemo u kontakt s njim, preporučljivo je oprati ruke, jer njihov otrov nije najprijatniji u dodiru s kožom, može izazvati iritaciju i otok.